Црква у Великом Поповцу - посвећена Светом пророку Илији, а подигнута је заслугом и жељом мештана, као споменик изгинулим ратницима, подофицирима и официрима из Великог Поповца, у ратовима 1912-1918.

Месна Заједница-Велики Поповац
Црквена Општина-Велики Поповац
Раде М.Обрадовић-песник Велики Поповац
тематско песнички конкурс-тема-"Родољубива и Духовна поезија" Конкурс је за слање радова отворен од 1.децембра 2010.г.и траје закључно са 1 .фебруаром 2011.године. Сви приспели радови са жигом поште до 1 .фебруара, који испуњавају тему конкурса,и који се пишу искључиво са"ћириличним-писмом" у три примерка- три песме под шифром,и са посебним одговором на шифру у посебној коверти ући ће у разматрање од стране стручног жирија. За овај конкурс су за прве три награђене песме су награде,"Повеље Ђирилице" као и три уметничке слике сликара из Браничевског округа. Сви песници биће заступљени у зборнику поезије са по једном песмом. Моле се песници да се држе теме и датог датума трајања конкурса.
Радове слати на адресу: "Ћирилица-Огледало Српске Душе"-2011.година, за конкурс, Раде М.Обрадовић-песник,село Велики Поповац пошта12315-Рашанац. контакт телефон је: 064/332-55-32.за обавештења.
Завршна манифестацијаће бити у порти"Спомен Цркве-Св.Пророк Илија" у Великом Поповцу, крајем месеца априла2011.год.
Велики Поповац 1.децембар2010.г.
За расписивање Конкурса,
оснивач Манифестације,
Раде М.Обрадовић,песник.
Ово је један од најкомплетнијих сајтова о неком насељеном месту у Србији. Временом ће се база информација сајта освежавати тј допуњавати новијим и релевантнијим подацима.
Основна база за информације које су служиле за израду овог сајта била је књига Едиције села Браничева Радета М. Обрадовића - Велики Поповац, издата у Пожаревцу 2000. године.

Велики Поповац се налази на брдској коси, коју, средином села, дели поток, настао дотицањем воде из кладенаца - Васићког, Милошевачког, Влашког, Точурка и Точка и тече целом дужином села, према каналу, који је сада испод села, а ранијих се година, пре спровођења комасације, уливао, Селишким потоком, у реку Млаву.
Село лежи на брду које се постепено уздиже, са западне стране од питоме и плодне долине реке Млаве. Брдо је огранак Сопотске греде, у млавском крају познате као Коса. Његови обронци се простиру почев од Пожаревца па све до Хомољских планина. Сопотска греда највећу висину достиже на месту Ђула и то од 266 м, што представља највишу коту атара овога села, а налази се на раздаљини од око километар јужно од села.
Велики Поповац је насеље збијеног типа. Куће су збијене једна до друге, са двориштима и великим, обавезним, окућницама. Доскора су куће биле ниске, грађене од плетеног прућа, облепљене блатом и црепчићима. У давнија времена, куће су биле са обавезним тремом и сводовима, а јачина домаћинства се управо и одређивала према броју изграђених сводова.
Пре Другог светског рата у селу је било и великих кућа, зиданих млавском циглом, које су припадале тадашњим угледним домаћинима. Данас у селу постоје куће на више спратова, са подрумима, грађене у маниру и према најсавременијим градитељским стандардима. Некада ограђене плотовима, куће су сада опасане металним и бетонским оградама. Изграђујући се, село се и ширило и захватало нове просторе, према пољу, односно у дужину према Орљеву и Панкову.
Село је подељено на мале, које носе називе по фамилијама које у њима живе. Највећа је Васићка мала, а за њом иду Карићка, Нерићка, Влашка, Момировска и Милошевачка мала.
Власници старих, још очуваних кућа са тремом и сводовима (доксатлија) су Милић Ивковић и Милоје Јовичић.
Највеће новосаграђене куће припадају Живораду Јанковићу, Милану Ђорђевићу, Милошу Ђорђевићу, Драгану Вујчићу, Радисаву Животићу, Драгиши Станимировићу, Бранку Алексићу и тд.
У селу још постоји кућа, саграђена 1903. године, која по величини надмашује и данашњу школу, власништво Аксе и Мите Милановића.
Земља за обраду налази се у близини села, а на катастарским местима познатим као: Река, Равно поље, Бресница, Точак, Селиште, Млава, Гајић, Крушар, Жедне воде, Ђула, Раденички поток, Вука. Најудаљенији од села је атар Бреснице и Вуке.
По родности, земља је увршћена у I и II класу, а ливаде и пашњаци у III класу у Катастарској општини Велики Поповац.
Треба свему додати и то да свака кућа у селу, поред дворишта, има и по који део земље, веће површине, тзв. окућнице, на којима подиже баште, воћњаке, шљиваре и тд.
Још увек има сеоских пољана и утрина, које се издају под ренту и користе се за испашу стоке. Месна заједница је имала своју њиву, коју је заменила за земљиште уз садашње гробље, у циљу проширења гробља.
Општинско земљиште се налази у самом центру села и на њему су подигнути Дом културе, продавница и пољопривредна апотека, као и Месна канцеларија, а некада је у истој згради била и амбуланта Дома здравља из Петровца на Млави. Парк, поред Дома културе, као и спомен-чесма, такође су подигнути на општинској земљи. Исто се односи и на зграду, сада четвороразредне основне школе, која има статус истуреног одељења О.Ш. "Бата Булић" из Петровца на Млави. Поред школе, у некадашњем учитељском стану, уз адаптацију простора, смештена је телефонска централа, која има 232 прикључка.
На изласку из села, према суседном селу Орљеву, налази се фудбалско игралиште сеоског ФК "Слога".
На земљи, конфискованој после ослобођења, педесетих година, подигнут је и још ради Дом за децу ометену у психофизичком развоју. Дом је име добио по Гвоздену Јованчићевићу, борцу и комунисти, који је погинуо у рату од руке фашистичког окупатора.
Дом запошљава велики број радника, међу којима и доста жена из самог села. Захваљујући овој установи, у селу сада добро раде многе друге организације, добијајући свакоразну помоћ.
У дому су смештена деца из свих крајева наше Републике.
Председник Месне заједнице Велики Поповац је Живорад Јанковић.
29. 04. 2010. 00:00 | Ђ. БАРОВИЋ
НЕОБИЧАН ОДБОРНИК У ПЕТРОВЦУ НА МЛАВИ
- - -
Да којим случајем посланици Скупштине Србије упознају свог колегу, одборника из Скупштине општине Петровац на Млави Живорада Јанковића, вероватно би га се одрекли преко новина!
Док републички парламентарци гледају сваку могућност да не присуствују седницама, а само за путне трошкове од пореских обвезника наплаћују милионске износе, дотле њихов колега не само што све плаћа из свог џепа, већ је и најредовнијих одборник у Петровцу, мада живи у - Швајцарској!
- Претпостављам да сам у Србији једини дијаспорац у скупштинској клупи, али не сматрам да је то нешто изузетно - почиње причу Јанковић.
За три године одборничког мандата, али и функције председника Месне заједнице Велики Поповац, он је један од најредовнијих говорника, али и човек који је успео да у своје родно село доведе воду јер се локални водовод градио пуних 13 година.
- Као да смо градили Скадар на Бојани, а не водовод за око 300 кућа. Међутим, кад сам се прихватио да будем председник Месне заједнице Велики Поповац, одлучио сам да или жив или мртав завршим тај посао и ето превагнух - смеје се овај човек који је не само успео да реши бројне раније нагомилане трошкове, већ и после неколико година мртвила поново покрене радове. Признаје да га је то коштало пуно живаца и непроспаваних ноћи јер са породицом већ 33 године живи у Сент Галену, а последње три године је углавном на релацији ка Србији.
- Само једном нисам присуствовао седници и то зато што сам недељу дана раније био у отаџбини, па је већ тада све било договорено. Није ми тешко и да ако нешто битно искрсне, стопирам све обавезе у Швајцарској, седнем у кола и целу ноћ возим да бих се ујутро на време појавио у општини - каже скромно Живорад Јанковић, политичар који из свог џепа плаћа тај посао.
За сваку скупштинску расправу, Јанковић по закону добија 1.400 динара (14) евра, док иста та рачуница показује да је за ове три године потрошио толико својих пара да је без проблема могао да купи неку луксузну лимузину.
- За свој радни век сам заиста стекао онолико колико ми треба и не могу да размишљам на тај начин. Посао који сам прихватио ми причињава велико задовољство и зато не размишљам колико пара сам потрошио. Јесте, супруга и деца неки пут ми замере што на овај начин трошим тешко зарађено, неки пут им и ја прећутим ако потрошим више, али свако од нас има неко задовољство које га опушта. Мени је срце пуно кад ме неко заустави на улици и похвали за све оно што сам до сада урадио. Тај осећај нема цене - каже Јанковић који планира да на једној од следећих седница СО Петровац на Млави предложи нову идеју.
- У нашој општини је око 12.000 људи који живе и раде у дијаспори. Нека само 10.000 њих месечно издваја по један евро за развој свог краја и ја вам гарантујем да ће Петровац на Млави за неколико година бити једна од најлепших и најсређенијих општина у Србији - каже на крају овај необичан политичар.
БЛИЦ Светислав Мирковић | 30. 04. 2010. |
Управља селом чак из Швајцарске
Петровац на Млави - Велики Поповац
- Живорад Јанковић из села Велики Поповац у општини Петровац на Млави један је од 60.000 гастарбајтера из Браничевског округа који раде широм Европе. Оно што овог вредног човека, који већ више од 30 година са породицом живи и ради у Швајцарској, издваја од осталих гастарбајтера јесте његово ангажовање у друштвено-политичком животу општине и месне заједнице.
Живорад је одборник Скупштине општине Петровац на Млави и председник МЗ Велики Поповац и обе функције обавља веома успешно иако живи у Швајцарској, а на седнице долази авионом.
- Није то лако. Увек мораш имати слободан дан и газду убедити да те пусти да одсуствујеш с посла. A онда луда вожња аутомобилом до аеродрома. Срећа што ми ћерка ради на аеродрому, па преко ње обезбедим карту и код ње остављам аутомобил. По уласку у авион, зовем оца или пријатеље да ме сачекају на аеродрому у Београду и довезу до Петровца, односно Поповца. Готово цео годишњи одмор утрошим на та путовања, а о висини телефонских рачуна не смем ни да говорим. Али, није ми жао јер знам да ће иза мене остати нешто добро - прича Живорад.
Обе функције прихватио је, каже, из сасвим практичних разлога, да помогне свом крају, јер га велика политика уопште не интересује. Захваљујући његовом доласку на место председника МЗ, Велики Поповац ће већ у току маја добити водовод.
- Тај водовод градио се десет година и време завршетка није се видело јер је новац потрошен, а воде нема. Схватио сам да неко тим послом мора озбиљно да се позабави и зато сам ушао у политику. Уз помоћ мештана и надлежних општинских и републичких органа успели смо да обезбедимо новац и ова инвестиција за мање од месец дана биће приведена крају, а Велики Поповац ће први пут у својој историји добити пијаћу воду са дубине од скоро 200 метара - задовољно прича Јанковић. Он је у Швајцарску отишао сасвим случајно. Као доброг фудбалера пре 33 године позвали су га пријатељи да дође у Швајцарску и да тамо игра фудбал за ондашњи југословенски клуб. Живорад је играјући фудбал почео и да ради и данас је запослен у фабрици где се израђују макете прототипова локомотива. S њим је и његова породица, супруга, обе ћерке, зетови и унучад. У Великом Поповцу остали су да живе само његови отац и мајка.
- Доста времена провео сам у иностранству и већ сам почео да размишљам о повратку. Али када се вратим у родни крај, хоћу да имам онај стандард и комфор који је у Швајцарској, да мештани имају где да се окупе, да имамо где да дочекамо наше пријатеље и госте, да изградимо бољи пут, уредимо центар села. Људима хоћу да повратим изгубљено поверење, и зато када дођем у Србију окупим сараднике и преконтролишем све што је урађено у мом одсуству. Све мора да се сложи, па тек онда потписујем налоге за исплату. Додуше, имам и добре сараднике у Поповцу и општини, мог заменика Живослава - Жићу Костића, одличног финансијског стручњака Срђана Лазаревића и Драгана Петровића Бетмена који координира наш rad - задовољно истиче Живорад.
Његов заменик Жића Костић каже да Живорад из Швајцарске наређује, а да они у селу као оперативци спроводе његове замисли.
- Он је тачан као швајцарски сат и све о чему се договоримо, мора да се уради. Више пута сам ишао на аеродром да га довезем, а за то није знао ни његов отац, па се изненади кад види сина да је стигао из Швајцарске, а онда се љути на мене што му нисам рекао - жали се Жића.
Живорад прича да им после водовода предстоји завршетак Парохијског дома, реконструкција Дом културе и повезивање Великог Поповца новом саобраћајницом са аутопутем Београд-Ниш.
- Сем мог села, хоћу да видим бољитак и у општини Петровац. Прво хоћу да се среди зграда СО и она сала где држимо седнице, јер ме је срамота да седимо на оним столицама од пре 30 година. Из наше општине има 12.000 људи који раде у иностранству. Предложићу да свако од њих издваја месечно по евро и годишње ће то бити више од 120.000 евра. Тај новац биће на посебном рачуну и сви ћемо се договарати како да га трошимо и шта да градимо. Знајући те људе, верујем да ће сви прихватити ту идеју, а моја је жеља да се општина још више изгради, да овде дођу и стране инвестиције и да млади не иду због посла у иностранство, него да своју земљу граде - поручује Живорад.
У мају ће Живорад авионом поново допутовати у Србију да у свом Великом Поповцу подели радост са мештанима приликом пуштања у рад сеоског водовода.
Швајцарац заволео Поповац
Живорад прича да је у Србију доводио свог газду Хесија, да су заједно обилазили Копаоник и Златибор, али да је Хеси највише волео да се дружи са мештанима Поповца.
- У сеоској продавници купи он гајбу пива и неколико литара вињака и коњака и онда са Поповчанима седи, прича и пије до зоре. Заволео је нашу земљу и људе - вели Живорад.
МЕСНА ЗАЈЕДНИЦА КАО ПРЕДСТАВНИК ГРАЂАНА
Месна заједница је институција локалне самоуправе која је наслеђена из претходног политичког система, а представља облик само-организовања грађана према територијалном принципу. Обзиром да се месне заједнице баве питањима од значаја за живот грађана и помажу унапређивању целокупне локалне самоуправе, оне и даље представљају значајно наслеђе демократије. Истовремено, када су добро организоване, месне заједнице су средство за контролу локалне самоуправе и смањење тензија између општине и грађана.
Месне заједнице су важни чиниоци у приближавању локалне самоуправе грађанима, поготово онима који живе у сеоским подручјима. Грађани у месним заједницама бирају своје представнике који заступају њихове интересе и износе захтеве за решавање конкретних проблема. Месне заједнице су оквир за активно учешће грађана који се преко њих информишу о могућностима за решавање потреба које им локална самоуправа врло често не испуњава.
Према Закону о локалној самоуправи који је усвојен у фебруару 2002. године месне заједнице су изборни облик локалне самоуправе кроз који грађани остварују своје локалне потребе у градским и сеоским подручјима. Свака локална самоуправа може да одлучи о оснивању и начину организовања месне управе.
Закон о локалној самоуправи не предвиђа јединствен облик месних заједница. У том смислу, облици месних заједница могу бити различити и могу имати различиту структуру, начин избора, процедуре за одлучивање, надлежности, величину, стварни утицај и средства којима располажу. Према Закону о локалној самоуправи, постоје бројне могућности за јачање месних заједница и њихових функција. На пример, закон предвиђа да се један број функција из делокруга изворних функција локалне самоуправе, које су од значаја за свакодневни живот грађана месне заједнице, може пренети на све или поједине месне заједнице или на неки други облик месне управе (члан 75). Тако оснажене месне заједнице могу да служе као јака веза између општине и грађана.
У периоду великих реформи у Србији мишљења о улози и значају месних заједница се значајно разликују. Неки мисле да су месне заједнице основа локалне самоуправе и кроз њих грађани директно учествују у процесу одлучивања што представља највећи облик демократије. Други, пак, сматрају да су месне заједнице остаци социјалистичке прошлости и као такве требало би их укинути. Упркос томе транзиција не значи обавезно раскидање са традицијом и њеним добрим наслеђем. На против, Србија има вековну традицију локалне самоуправе (из периода пре Карађорђа), а наш задатак да традицији удахнемо нови живот. Оне који заговарају укидање месних заједница треба подсетити да градови и општине у Србији са просечним бројем становника од 50.000 спадају међу највеће у Европи и као такви су често дистанцирани од својих грађана (у Мађарској на пример 54% општина има мање од 1.000 становника, а у Чешкој Републици око 60% општина има мање од 500 становника!). На другој страни, земље са већим општинама имају месне заједнице (у Пољској постоје solectwa, у Бугарској кметства, итд.).
Поред тога, Србија има веома развијену «културу локалне самоуправе» у којој грађани имају навику да се окупљају у месним просторијама, поготово у приградским и сеоским подручјима, и расправљају о заједничким проблемима. Самодопринос је феномен који се јавља у месним заједницама у Србији и нигде другде, мада неки сматрају да њега треба такође укинути као наслеђе социјализма. Насупрот томе, страни стручњаци сматрају да је самодопринос и учесталост његовог увођења, доказ да грађани у Србији показују одговорност према заједници у којој живе и да су спремни да издвајају део средстава на добровољној основи како би поправили квалитет живота у свом непосредном окружењу. Стога аутор овог Приручника заступа идеју о ревитализацији и трансформацији месних заједница у места где ће грађани разматрати и одлучивати о питањима која су од њиховог непосредног и заједничког интереса.
Преношење права одлучивања на грађане
Преношење права одлучивања на грађане представља највиши ниво укључености грађана у функционисање управе на локалном нивоу. Према Закону о локалној самоуправи облици директног учешћа грађана су референдуми, грађанске иницијативе и зборови грађана.
1. Референдум
Референдум је облик непосредног учешћа грађана у коме они одлучују о питањима која су у надлежности скупштине општине а која су од интереса за месну заједницу. Референдум расписује скупштина локалне самоуправе о било ком питању из свог делокруга, на захтев грађана дотичне јединице локалне самоуправе и на начин утврђен статутом општине и законом. Одлука о расписивању референдума ће бити донесена ако се за њу изјаснила већина грађана који су гласали, под условом да је број грађана који су гласали већи од 50% укупног броја грађана.
2. Грађанске иницијативе
Грађани путем грађанске иницијативе предлажу јединици локалне самоуправе доношење аката којима ће се уредити одређено питање из изворног делокруга. Грађанске иницијативе омогућавају грађанима да покрену и реше одређене проблеме који се тичу месне заједнице. Измене општинског статута и других аката морају бити у складу са законом и статутом. Скупштина је дужна да расправља о предлозима и достави образложен одговор грађанима у року од 60 дана од добијања предлога. Статутом јединице локалне самоуправе утврђује се број потписа грађана потребан за пуноважно покретање грађанске иницијативе, који не може да буде мањи од 10% бирача.
3. Зборови грађана
На збору грађана се расправља и дају предлози у вези с питањима у оквиру надлежности јединице локалне самоуправе. Поступак за сазивање зборова грађана, њихове активности и начин доношења ставова су утврђени општинским статутом и посебном одлуком општинске скупштине. Збор грађана одобрава захтеве и предлоге већином гласова присутних грађана и о њима обевештава скупштину општине и органе и службе јединице локалне самоуправе. Органи и службе јединице локалне самоуправе разматрају захтеве и предлоге које дају грађани и доносе своје мишљење о њима односно доносе одговарајуће одлуке или утврђују одређене мере и о њима обавештавају грађане у року од 60 дана по одржавању збора грађана.
Истакнутији садржаји
Прецизније информације
Додатне информације: